// Google analytics code
  • Јас сум лозата, а вие прачките; и кој е во Мене, и Јас во него, тој ќе даде многу плод; оти без мене не можете да правите ништо. Како што ме возљуби Отецот, и Јас ве возљубив вас. Бидете во Мојата љубов! Ако ги запазите Моите заповеди, ше останете во љубовта Моја. како што Јас ги запазив заповедите на Мојот Отец и останувам во љубовта Негова. Ова ви го реков, за да остане радоста Моја во вас, и радоста ваша да биде полна. Ова е Моја заповед, да се љубите еден со друг, како што ве возљубив Јас. Никој нема поголема љубов од оваа: даја положи душата своја за своие пријатели.
  • April 2025
    S M T W T F S
     12345
    6789101112
    13141516171819
    20212223242526
    27282930  

    Father Gavril Galev: Many are called, but few are chosen – all depends on us

    Posted By on December 29, 2023

    ~+~

    Through this parable, we can see the greatness of God, on one hand, and on the other hand is our lack of faith and smallness. You can see the love of God and our ingratitude. God opens doors for everyone. He gives us an equal opportunity for a pious, full-of-grace life on earth and to attain salvation in heaven, but it is not everyone that turns and accepts it. The choice ultimately remains as our personal choice, and, in accordance with the choice that we make, thereby we will live here on earth, and we will also inherit the same in the heavens.

    Namely, the master of the wedding feast, the one who invites people, is God the Father. And we are those who were invited, the people, – first of all, the Orthodox Christians, or historically speaking, the chosen people of God, Israel. All were invited to come to the dinner that He prepared, and seemingly, as if they had made an agreement between themselves, they rejected the invitation, one after the other. Through these renunciations by the invited, one can see the enslavement of man by the three main passions: love-of-pleasures, covetousness and vainglory, which in fact are one and the same, the worst passion of self-love.

    (more…)

    Отец Гаврил Галев: Мнозина повикани, а малцина избрани – од нас зависи

    Posted By on December 29, 2023

    ~+~

    Преку оваа парабола може да ја видиме големината Божја, од една страна и нашата малодушност и маленкост, од друга. Се гледа љубовта Божја и нашата неблагодарност. Бог ги отвара вратите за сите. Ни дава подеднаква можност за благочестив, благодатен живот на земјата и спасение на небесата, ама не сите се обраќаат и го прифаќат. Изборот останува да биде лично наш и според тој избор, така ќе живееме овде на земјата, а и тоа ќе си го наследеме и на небесата.

    Имено, господарот на банкетот, оној кој што ги поканува луѓето, е Бог Отец. А поканетите, сме ние,народот. Пред се православните христијани или конкретно историски гледано, избраниот народ Божји, Израилот. Сите биле поканети да дојдат на Неговата вечера, а тие како договорени, се испооткажале еден по друг. Преку овие откажувања се гледа робувањето на човекот од трите главни страсти: сластобие, среброљубие и славољубие, кои што всушност се една единствена и најлошата: себељубието.

    Едниот му рекол купив нива, извини ме треба да одам да ја видам. Како да нема друг ден кога може тој да појде да ја види нивата, па мора баш тој ден да биде. Заборава дека, ако Бог не му дал можност да собере, да спечали доволно за да ја купи, тој ќе ја купил никогаш.

    (more…)

    СВЕТИОТ СВЕШТЕНОМАЧЕНИК ИЛАРИОН (ТРОИЦКИЈ)

    Posted By on December 28, 2023

    St Hilarion Troitsky~+~

                Најголемиот пораз што Христос му го нанел на ѓаволот е на Крстот, затоа и Црквата е најсилна кога е на Крстот. Црквата во изминатиот век на „безумното едноумие“ на комунизмот беше на Крст. Во тој период маченички пострада руското царското семејство, а по нив и една плејада на исповедници од епископи, свештеници, монаси и верен народ. Нивниот број не беше ништо помал од жртвите на хитлеровиот фашизам и тоа, овој пат најмногу пострадаа добрите и интелектуалните луѓе. Но Бог нив и ги просветли и сите тие храбри исповедници засветија како светила на небесата и го наполнија Царството Небесно.

    Во соборот на мачениците на Руската Православна Црква особено место зазема архиепископот Иларион (Троицкиј). Длабок научник – богослов, огнен проповедник, ревносен служител на господовиот олтар, надарен администратор, мудар архипастир и бескомпромисен заштитник на Црквата и православните догмати – таква е иконата на светителот Иларион, кој своето земно служење го овенча со подвигот на мачеништвото и исповедништвото.

    Светиот свештеномаченик Иларион архиепископ, иако млад по години сепак според духовната возраст е доволно возрасен да го наречеме свет старец. Тој тоа го посведочи со неговиот сериозен карактер и исклучителна улогата што ја имал во тоа посебно тешко време за Рускиот народ и РПЦ, кој не се поколебал и исплашил да го сведочи Христос и да стане Негов исповедник. Светиот Иларион докажува дека и во нашето современо време и да се живее во светот, може да се сака Христос со сето свое срце, со сета своја сила и сиот свој разум. Да се живее за Него, па и да се пострада за Него, ако треба.

    Богословска фиданка од патријархално и свештеничко семејство

    Свештеномаченикот Иларион се родил во 1886 г., во селото Липици на Каширскиот срез на московската губернија во свештеничко семејство. На крштевање го добил името – Владимир Алексеевич Троицкиј. Дедо му Петар Троицкиј бил свештеник. За него се сочувани сведоштва дека бил ретко образуван човек, со голем авторитет меѓу народот и многу сакана личност. Еден од неговите браќа се замонашил со монашко име Димитриј и подоцна станал епископ Брјански. По дедо му и неговиот татко Александар станал свештеник, кој за време на болшевиците бил уапсен и умрел во логорите. Потоа и неговиот брат. Сите служеле во храмот Благовештение на Пресвета Богородица, крај кој и биле погребани. Подоцна отец Иларион, при секоја посета на домот, во тој храм одржувал богослужби на кои се собирале верни од сите околни села; тоа навистина бил празник за народот.

    (more…)

    Saint Spyridon the Wonderworker, Bishop of Tremithus – Cвети Спиридон Чудотворец, епископ Тримифунтски

    Posted By on December 25, 2023

    IMG_5315 (4)~+~

    The birthplace and the place where this glorious saint served the Church was the island of Cyprus. Spyridon was born to simple parents, farmers, and he remained simple and humble until his death. He married in his youth and had children, but when his wife died, he devoted himself completely to the service of God. Because of his exceptional piety, he was chosen as bishop of the city of Tremithus. Yet even as a bishop, he did not change his simple way of living, he was handling his livestock and cultivating his land himself. He used very little of the goods of his labour for himself; instead, he distributed a greater share to the poor. He manifested great miracles by God’s power: he brought down rain in the time of drought, stopped the flow of a river, raised several people from death, healed Emperor Constantius of a grave illness, he saw and heard angels of God, foresaw future events, discerned the secrets of men’s hearts, converted many to the true Faith, etc… He took part in the First Ecumenical Council in Nicaea [325 A.D.], and he brought many heretics back to Orthodoxy by his simple and clear confession of the Faith as well as by his mighty miracles. He was so simply dressed that once, when he wanted to enter the imperial court at the invitation of the emperor, a soldier, thinking that he was a beggar, slapped him in the face. Being meek and guileless, Spyridon turned the other cheek to him. He glorified God through many miracles, and was of benefit, not only to many individuals but also to the whole Church of God. He entered into rest in the Lord in the year 348 A.D. His miracle-working relics rest on the island of Corfu, and even today they glorify God with many miracles.

    Cвети Спиридон Чудотворец, епископ Тримифунтски

    ~+~

    Место на раѓањето и на службата на овој славен светител е островот Кипар. Роден е од прости родители, земјоделци, а и самиот беше и остана прост и смирен сѐ до својата смрт. Во младоста се ожени и имаше деца. А кога умре жена му, тој сиот се предаде на служба на Бога. Заради неговото особено благочестие беше избран за епископ на градот Тримифунт. Но тој и како епископ не го измени својот прост начин на живеење и околу својата стока и обработката на земјата се трудеше самиот лично. За себе многу малку употребуваше од стекнатото, поголемиот дел им го раздаваше на бедните луѓе. Со Божјата сила покажа големи чуда: низведе дожд во време на суша, го запре текот на реката, воскресна неколку мртовци, го исцели царот Констанс од тешка болест, ги виде и ги слушна ангелите Божји, проѕираше во тајните на човечките срца, многумина обрати во вистинската вера итн. Учествуваше на Првиот Вселенски Собор во Никеја и со своето просто но јасно исповедање на верата, како и со многубројните моќни чуда што ги изврши, голем број еретици ги врати во Православието. Беше облечен толку просто, што кога еднаш поканет од царот сакаше да влезе во царскиот дворец, војникот мислејќи дека е некој просјак му удри шлаканица. Кроткиот и незлоблив Спиридон му го заврти и другиот образ. Откако Го прослави Бога со многубројни чуда и на многумина им покористи поединечно, а и на целата Божја Црква, се упокои во Господ во 348 година. Неговите чудотворни мошти сега се на островот Крф и ден денес Го прославуваат Бога со многубројни чуда.

    25 / 12 / 2020

    Metropolitan Nahum: On the Samaritan who was a leper

    Posted By on December 24, 2023

    ~+~

     The ten men, who were lepers, beseeched the Lord Jesus Christ and asked to be healed, and He says to them, “Go, show yourselves to the priests” (Luke 17:14).

    Christ first shows to everyone the way of humility and obedience.

    The nine Jews departed to go and show themselves to the priests according to their traditional practice (scheme) of thought, religion, and of societal scheme – more out of habit – while the Samaritan departs because of a new relationship of personal trust and obedience to Christ.

    The nine lepers follow a familiar and inherent pattern of thought, even though something new is happening to them – they are all cleansed of leprosy, that is; they receive the gift of cleansing (purification) of the energy of the mind, and yet, no one adapts to the new condition. And the goal that is missed is Christ Himself.

    (more…)